Када су људи болесни, често се понашају другачије него када су здрави, што је и разумљиво, јер се ради о посебном стању. Постају осетљивији, депресивнији, незаинтересованији, чак непријатељски расположени према другима. Зато будите обазриви и усвојите неколико правила понашања када се упутите у посету болесном пријатељу. Одредите право време, најавите своју посету и будите корисни и привржени као пријатељ.
Уместо ране јутарње посете, када се обично врше визите, спроводи терапија и узимају узорци за разне анализе, посетите болесника у раним послеподневним сатима (уосталом, нису без разлога у то време и предвиђене званичне болничке посете). Такође, викенд је право време, јер та два дана болесницима обично јако споро пролазе. Заједничка посета неколико познаника и рођака понекад је угоднија за пацијента од целодневног дефилеа људи кроз болничку собу. Наравно, претходно би било добро да се уверите да је ваш пријатељ расположен за посету, што врло лако може да се обави једним кратким телефонским позивом. Уколико с друге стране жице чујете: "Стварно се не осећам довољно добро да бисмо се видели", онда то значи управо то. Али зато реченица: "О, немој се мучити ако не можеш да дођеш", обично значи: "Молим те, дођи".
Када је неко болестан, није важна форма већ суштина. Цвеће јесте лепо, али далеко је боље да донесете неку практичну ситницу, попут влажних марамица, памучне пиџаме или папуча, можда нотеса и оловке. Такође, часописи и новине су боља опција од књига, јер болесници обично не могу да одрже пажњу потребну за читање дугачког штива. Врло је важно да избегавате дугачке монологе, анегдоте, као и приче о себи. Нека конверзација буде лагана, о општим темама. Дозволите болеснику да прича, постављајте му питања и, најважније од свега, немојте код њега стварати осећај да мора да вас забавља док сте му у посети.